Tri nafrakane
Sedimo mi tako u kafiću, olajavamo starog dobrog Čak Norisa, pokušavamo tačno da prebrojimo viceve o njemu. Uzeli smo u obzir i onaj gde je dotičnii vratio onom prilično zaboravljenom hrvatskom pevaču Tamaru - i objasnio mu ko mu je uzeo, kad ne lezi vraže neko sa viceva - skrene u politiku! Te jesi li video ovog šta je rekao, te onog što je rekao njemu koji mu je rekao. I svako od tih političara nekom nešto kaže, a ako i ne kaže nekom - onda je u stanju da priča sam sebi, i to uglavnom u trecem licu množine. U navedenom slučaju gde političari ništa i ne kažu, tu smo mi da kažemo šta imamo o njima. Prosečan stanovnik Srbije političare uglavnom deli na:sebi omiljenog i ostalu gomilu "budala". Prosečna manjina u Srbiji zvana političari takođe dele političare na sebi omiljenog tj. sebe i ostalu gomilu budala. Prosto me strah da izvodim dalje zaključke iz postavljenog aksioma, ko zna gde bi stigao.
Dakle sedimo mi tako u kafiću i umesto da komentarišemo neke tri nafrakane za susednim stolom koje nas “uporno ignorišu”, ne bi li smo ih mi primetili, mi dubimo i tupimo o politici. I tako se mi dobrano razgalamimo, i sve krene u žučnu konverzaciju i potraje to bogami dobrih petnaest minuta, i sve bi to bilo OK, da neko nije primetio da one tri nafrakane viču sa nama u glas.
Opsssssss. Gospodjice su upravo istrčale sa opstinskog odbora svoje omiljene ultranacionalističke stranke. I vi ste ovakvi i vi ste onakvi i što ste onakvi., viču one... Te šta sedite tu što ne odete "dole". Ovi moji viču oćemo dole ako vas tri nafrakane budete sa nama u četi. I padnu tu teške reči,... Koja li je od njih krala patike dok je gorela ambasada SAD? Koji od nas bi išao "dole"....
Pokupiše se na kraju one tri nafrakane i odoše, a mi se vratimo Čaku Norisu. Negde tamo u ćošku bio je zvučnik a spikerka lokalnog radija čitala je temperaturu. “Dakle nula je,...”, reče jedan od nas. “Totalna nula”, eto zašto ne treba pričati o politici, kad ima i lepših stvari u životu npr. tri nafrakane,... Ma koliko nafrakane bile....